Postavke i kritike Pijažeove teorija o razvoju mišljenja i razvoj pojma skupa
Vrsta: Nekategorisan rad | Broj strana: 35 | Nivo: Viša škola za obrazovanje vaspitača, Novi Pazar

САДРЖАЈ
1. ПИЈАЖЕОВА ТЕОРИЈА ИТЕЛЕКТУАЛНОГ РАЗОВОЈА ДЕТЕТА 2. ПИЈАЖЕОВИ ЗАКЉУЧЦИ О ОСНОВНИМ КАРАКТЕРИСТИКАМА МИШЉЕЊА ПРЕДШКОЛСКЕ ДЕЦЕ (ПРЕОПЕРАЦИОНИ СТАДИЈУМ МИШЉЕЊА) 3. НЕКЕ ОД КРИТИКА УПУЋЕНИХ ПИЈАЖЕОВОЈ ТЕОРИЈИ 4. РАЗВОЈ ПОЈМА СКУПА 5. ПРИМЕР ЈЕДНЕ МАТЕМЕТИЧКЕ АКТИВНОСТИ 6. ЛИТЕРАТУРА
1
Семинарски рад из метпдике ппчетних математичких ппјмпва
1.
ПИЈАЖЕОВА ТЕОРИЈА ИТЕЛЕКТУАЛНОГ РАЗОВОЈА ДЕТЕТА
УВОД
Основно питање које је, на самим почецима развоја теорија о интелектуалном развоју детета, довело до појаве различитих теоријских гледишта јесте питање: Да ли се и како мишљење детета разликује од мишљења одрасле особе? Према традиционалном схватању, оно што опажамо као специфичности дететовог мишљења (а што се обично манифестује кроз „дечија уста“) производ је чињенице да дете има мање знања о свету (и себи самом у том свету) наго одрасла особа. Услед тога, а не зато што мисли на неки квалитативно различит начин, оно често доноси „необичне“ закључке. Четрдесетих година прошлог века, истраживања Жана Пијажеа (1896-1980), швајцарског биолога и психолога, озбиљно су довела у питање овакве традиционалне ставове. Испитујући децу од две до шест година старости, Пијаже је дошао до закључка да се начин на који дете мисли систематски и квалитативно разликује од мишљења одрасле особе. На основу тих истраживања, он је описао и објаснио читав низ специфичности и обележја карактеристичних само за дечије мишљење, које се на каснијим узрастима губе и уступају место зрелијим облицима мишљења. Пијаже је развио такозвану „конструктивистичку" теорију о развоју детета према којој се беба рађа без икаквих знања, а затим, посматрајући свет око себе, постепено уобличава разумевање тог света. Своју теорију Пијаже, најзначајнији развојни психолог ХХ века, објашњава у својим делима, од којих су најпознатија:
2
Семинарски рад из метпдике ппчетних математичких ппјмпва
''Језик и мисао код детета'' (1923.), ''Логичко расуђивање и размишљање код детета'' (1924.), ''Порекло интелигенције код деце'' (1948.) и ''Рани развој логике код детета'' (1964.).
До својих открића о карактристикама мишљења деце појединог узраста Пијаже је дошао на основу резултата конкретних експеримената. Чињеница да је његова теорија изникла из закључака мерљивих метода истраживања (екперимената који се лако могу проверавати), је један од разлога због којих је ова теорија когнитивног развоја најпре:
откривајући пут развоја појединих мисаоних структура извршила огроман утицај на процес образовања деце у протеклим деценијама, а затим и постала основ за нова истраживања, проверу постојећих Пијажеових екперимента и трагања за новим истинама осмишљавањем нових екперимената, који су се ослањали на екперименте Пијажеа, али су представљали и искорак даље;
Захваљујући томе данас можемо говорити о томе да су многи ставови Пијажеове теорије озбиљно уздрмани резултатима нових истраживања. О овој теми биће речи у тексту „Неке од критика упућених Пијажеовој теорији''.

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]